“Kao dijete prošla sam jako težak put. Bila zlostavljena dugih niz godina, s 12 godina oduzeta mi nevinost i ‘preko noći’ postajem žena. Sve te rane odvele su me u ovisnosti droge i još većeg nemorala. A onda upoznajem čovjeka u kojeg se zaljubljujem, misleći on će me spasiti. Ali nije. I to je bila laž Sotone kroz tu zarobljenu dušu da me odvuče u još veće grijehe – grijeh abortusa.
Iako sam taman završavala srednju školu, bila sam spremna udati se za njega. Tada je bio on “moje sve”. Kad sam ostala trudna odveo me u bolnicu na abortus, nije dopustio da imam bebu. A bebu nitko nije nazivao beba – nazivali su je ‘to’.
Nije bilo ni molitvenih incijativa, nije bilo nikog tko bi me ohrabrio da abortus ne učinim, nije bilo nikoga tko mi me opomenuo i upozorio što će me sve snaći nakon tog smrtnog zla i grijeha.
Godinama nisam spavala, s tabletama za smirenje i spavanja nisam pronalazila san, tonula u sve veće grijehe nemorala, promiskuiteta, ovisnosti, a duh smrti često me pritiskao kroz prisilne misli.
S 27 godina iskrenog malog srca pronalazim Isusa koji me čekao, oprostio mi u svetoj ispovjedi, a moje srce se gorko kajalo i obećalo dok god dišem – borit ću se za one koji nemaju glasa, borit ću se za one koji su najmiliji Srcu Isusovom, borit ću se za one koji su danas najviše progonjeni , borit ću se za NEROĐENE !
Te rane abortusa dugo su krvarile, ali Isus ih je zacjelio. S udajom za mog voljenog Stanislava obećali smo Isusu na oltaru, obećali smo jedno drugome da ćemo biti otvoreni životu do kraja! Biti glas onima koji nemaju glasa ali su itekako ŽIVI, stvoreni od našeg Stvoritelja, Gospodara i Darivatelja Života!
ZA ŽIVOT 
“
Izvor: Simona Mijoković Facebook
